HOME

 

BFTA priručnik za podešavanje optičkog nišana
- dopunjen od strane Maestro-a

Korisničko uputstvo za početnike
za korišćenje zajedno sa BFTA priručnikom o tehničkim veštinama

© Napisao Wayne K. Hudson, 2002.
© Dopunio i doradio András Fekete-Móró, 2009-2013.
© Preveli na srpski i hrvatski jezik Stefan Kovačević, Perica Gojsović (Ajkula), Dario Mašković (Micak) i Luka Šoštar (Shoki), 2013-2015.

© Ovaj dokument je zaštišen autorskim pravima BFTA i András Fekete-Móró-a.
- KORISTITE: Možete ga sačuvati i odštampati za svoju ličnu upotrebu,
- PODELITE: Molimo vas da ga linkujete na forumima i web sajtovima,
- NE KRADITE: Objavljivanje sadržaja nije dozvoljeno na bilo kom drugom mestu.
Uvek ćete naći najsvežiju verziju na ovim stranicama,
Molimo vas linkujte ih da bi ih podelili sa ostalim strelcima!

Further translations are in progress by fellow shooters:

[br] Brasiliero / Brasilian (by Delphinus)
[bg] Български / Bulgarian (by Fatalen)
[de] Deutsch / German (by Chris)
[ee] Eesti / Estonian (by Kristin)
[gr] Ελληνικά / Greek (by Alexis)
[fr] Français / French (by Robert)
[pl] Polski / Polish (by Chris)
[pt] Português / Portuguese (by Delphinus)
[si] Slovenski / Slovenian (by Dušan)
[sk] Slovenský / Slovakian (by Caco)
[tr] Türk / Turkish (by BsR)


 

Sadržaj

1. Uvod

2. Priprema puške

3. Montiranje optičkog nišana
3.1. Uklapanje obrazine i visine montaže
3.2. Centriranje točkića za elevaciju
3.3. Montiranje nosača
3.4. Fokusiranje okulara i končanice
3.5. Podešavanje optičkog centra na optimalnoj daljini
3.5.1 Merenje ugla podesive šine
3.5.2 Bočna odstupanja/neparalelnost optičkog nišana
3.6. Nameštanje končanice
3.7. Finalno podešavanje točkića za horizontalnu korekciju

4. Utvrđivanje putanje
4.1. Odabir "nule" odn. daljine za upucavanje
4.2. Procedure za obeležavanje točka paralakse i točkića za elevaciju
4.3. Najviša tačka putanje i upotreba točkića za elevaciju
4.4. Završetak obeležavanja ostatka putanje
4.5. Tačka pogotka (POI) - pomeranje

5. Određivanje udaljenosti pomoću korekcije paralakse
5.1. Šta je paralaksa?
5.2. Tipovi podešavanja paralakse
5.3. Kalibracija paralakse za određivanje udaljenosti
5.4. Pomeranje paralakse

6. Pojašnjenje balistike
6.1. Zašto kalibar 4,5 mm?
6.2. Posmatrana putanja sa montiranim optičkim nišanom
6.3. Minute-of-Angle (MOA)
6.4. Povećanje visine optičkog nišana

7. Kompenzacija putanje "holdoverom"
7.1. Šta je "holdover"?
7.2. Vrste končanica
7.3. Kalibracija prilikom upotrebe "holdovera"

 

1. Uvod

Cilj ovog priručnika nije učenje osobe kako se gađa u Field target disciplini ili kako se generalno gađa vazdušnom puškom. Pre upotrebe ovog priručnika, neophodno je biti upoznat sa svim aspektima rukovanja vazdušnom puškom i samog pucanja sa istom, i imati osnovni nivo znanja i razumevanja ove materije.

Ovaj priručnik polazi od predpostavke da strelac već zna da puca, da ume praviti konzistentne grupe na papiru i da je spreman da podesi svoju pušku/optiku najboljom mogućom metodom i precizno gađati mete na svim udaljenostima između 7 i 50 metara. Takođe se predpostavlja da strelac poseduje vazdušnu pušku u kalibru 4,5 mm (.177) i optički nišan sa bočnim podešavanjem paralakse. Većina instrukcija u vezi sa klikovanjem, točkićima za korekciju i raznim končanicama se nalazi u poglavlju 7.

Ovaj priručnik nije napravljen da zameni savete trenera u klubu. Umesto toga, zamišljen je kao vodič prilikom, ponekad teškog, procesa pomaganja relativno novom strelcu da namesti i podesi skupu i komplikovanu opremu. Sa ovim priručnikom, trener i novi strelac bi trebali da smanje vreme pripremanja i prilagođavanja na nekoliko dana, umesto da to traje nekoliko nedelja.

Nada autora je da će novom strelcu ovaj priručnik pomoći da to postigne na što jednostavniji, sistematski način.

Wayne K. Hudson
Novembar 2002

 

2. Priprema puške

Vrlo je važno da vazdušna puška ima nekoliko određenih karakteristika:
1. Puška ne sme imati snagu preko 16.3 Džula sa odabranim dijabolama,
2. Okidač mora imati sigurnu i predvidivu tačku okidanja,
3. Puška mora biti precizna sa izabranim dijabolama.

Sva Field target takmičenja u Velikoj Britaniji se održavaju sa puškama čija je izlazna energije u skladu sa zakonskom granicom od 16.3 Džula. Pre bilo kakvog podešavanja puške, morate proveriti energiju odnosno brzinu dijabole koristeći hronograf i dijabole koje nameravate da upotrebljavate. Ako je izlazna brzina dijabole prevelika, pušku morate detjunirati. Ako je energija puške niska, treba je podići do 15.6 Džula. Ako je energija vazdušne puške preko 15.6 Džula, rizikujete da prekršite Zakon, a da pri tom imate prividnu prednost nad ostalima.

Da bi ste izračunali snagu vaše vazdušne puške morate koristiti hronograf da bi izmerili brzinu dijabole (u metrima po sekundi) na ustima cevi, i morate znati koja je težina dijabole u gramima. Kad budete imali te podatke možete izvesti sledeću računicu:
Energija(Džula) = Brzina(m/s) * brzina(m/s) * težina(grama) / 2000
Ovo vam daje snagu u Džulima (J). Preporučljivo je uraditi više merenja, i koristiti srednju vrednost kod daljih kalkulacija. Ako očitane brzine imaju značajne varijacije, onda treba proveriti koji je uzrok takvim očitavanjima (npr. očistiti cev, zameniti podloške, podesiti regulator ili odneti pušku na servis). Varijacija unutar raspona od 1-2 m/s je normalna i ne bi trebala da pravi ikakve probleme,ali ako je oscilacija veća od 5-6 m/s onda treba ispitati i proveriti pušku.

Okidački mehanizam svake puške se razlikuje, pa morate proveriti u vašem korisničkom uputstvu kako se vrši podešavanje okidača. U Field targetu, okidači su generalno mekši nego oni kod lovačkih pušaka, ali je nadasve obavezno da vaš okidač ne bude podešen premekano tako da puška može sama opaliti kada je zapeta. Takođe, veoma važno je položaj obarače bude namešten tako da bude u dohvatu ručke kundaka. Za više detalja o podešavanju okidača, proučite BFTA priručnik o Tehničkim veštinama.

Kada vam je puška u ramenu, ruka sa kojom vršite okidanje bi trebala bez napora da "nađe" rukohvat i sam okidač, bez nekog povlačenja/prevlačenja i sl. Sama obarača bi trebala da se nalazi naslonjena na jagodicu kažiprsta, odmah posle poslednjeg zgloba na prstu posmatrano od šake. Ako pozicija obarače nije podesiva, onda je potrebno korigovati te udaljenosti dodavanjem odstojnika iza amortizera kundaka, ili uklanjanjem istih. Ako ne postoje odstojnici koje bi mogli ukloniti/dodati, potrebno je malo "stolarskih" zahvata da bi uklonili višak materijala na peti kundaka. Generalno pravilo je, ako držite rukohvat komforno, peta kundaka i amortizer kundaka bi trebali da se naslanjaju na unutrašnjost savijenog lakta bez mnogo pritiska.

Što se tiče odabira dijabola, a vezano za preciznost, pisac priručnika podrazumeva da je strelcu već poznato koje su dijabole u njegovoj/njenoj pušci precizne, bez prolaženja celokupne procedure podešavanja.

Do sada ste verovatno imali naviku da pucate dok vam je oko kojim ne nišanite zatvoreno. Ipak, nišanjenje dok su vam oba oka otvorena ima značajne prednosti. Određivanje udaljenosti, kao što ćemo naknadno reći, može biti vrlo teško ako oba oka nisu relaksirana. Kada koristite montažni nivelir za optiku, nemoguće je proveravati da li vam je puška položena ravno ako vam je oko kojim ne nišanite zatvoreno. Takođe, držanje oba oka otvorenim vam omogućava da bolje propratite okruženje i predvidite uticaje vetra. To nije tehnika koja je da kažemo prirodna za korišćenje i mora se naučiti, ali kada je savladate, itekako se isplati.

Kada ste sve do sada odradili i proverili, vreme je da se montira optički nišan.

 

3. Montiranje optičkog nišana

3.1. Uklapanje obrazine i visine montaže

Nabavljanje nosača optike koji vama odgovaraju, može biti skupa rabota. Ako nađete odgovarajuće, to znači da ćete pucati komfornije i imati više pogodaka. Ako nabavite one koji vam ne odgovaraju, to znači pucanje bez komfora i opuštenosti, frustraciju, i daleko manje pogodaka. Glavni faktor za odabir odgovarajucih nosača optičkog nišana (posle odabira odgovarajuceg prečnika) je rastojanje između prednjeg dela optičkog nišana i cevi vazdušne puške. Za optički nišan sa podešavajućim prednjim delom, montiranje previše blizu cevi može dovesti do kontakta to dvoje, i čak izazvati savijanje cevi na krajnjem odstojanju za podešavanje optičkog nišana.

Drugi faktor je poravnanje sa glavom. Ako vam je optički nišan namontiran previše nisko, moraćete da natežete glavu ka obrazini ili je krivite preko obrazine da bi videli sliku u objektivu. Sa druge strane, ako vam je optički nišan namontiran previše visoko, obrazom nećete ni dodirivati obrazinu, i izdizaćete glavu iznad obrazine. U oba slučaja imaćete problem sa stabilnošcu, dok se "borite" da vidite sliku u objektivu.

Kundaci koji imaju podesivu obrazinu eliminišu ovaj problem, jer se optički nišan može montirati na bilo koju visinu, a strelcu se omogućava optimalan položaj glave za maksimalnu udobnost. Obično je to pozicija u kojoj je glava u što vertikalnijem položaju, ali to zavisi od strelca do strelca. Mnogi strelci koriste gumeni nastavak koji montiraju na optički nišan i time sprečavaju spoljnje efekte da utiču na sliku. Ipak mora se paziti da se ovaj nastavak koristi na pravi način. To je samo dodatak za izoštravanje slike da tako kažemo, i ne treba ga koristiti da bi se glava pravilno namestila odnosno da bi se dobila jasna slika u objektivu. Taj zadatak ima pravilno podešavanje obrazine.

* Kako visina optičkog nišana utiče na putanju dijabole, pogledajte Poglavlje 6.4.

3.2. Centriranje točkića za elevaciju

U unutrašnjosti optičkog nišana nalazi se manja cevčica, u kojoj se nalaze končanica i konveksna sočiva. Kada štelujemo točkiće, mi u stvari pomeramo tu malu cevcicu, i to menja odnos između končanice i slike mete. Optički nišan je optički centriran ako je ova cevčica skroz poravnjana sa telom optičkog nišana. To znači da se u tom trenutku ose mehaničke i optičke strukture nišana podudaraju i u tom položaju optički nišan ima najmanje optičkih grešaka i distorzije slike. Još jedan od razloga zašto je bitno centrirati optički nišan je taj što, ukoliko je cevčica podešena na neku od krajnjih vrednosti svog hoda, doći će do dodira između cevčice i glavne tube optičkog nišana, i nećemo biti u mogućnosti da koristimo pun opseg podešavanja pomoću klikova.

To znači da sam optički nišan treba uvek da centriramo (dovedemo manju cev u liniju sa spoljnim tubusom), pa da ga potom dovedemo u približno tačan položaj ka meti uz pomoć samih prstenova, te da onda fino uštelujemo končanicu sa samo par klikova na točkićima.

Obično se ovo centriranje radi tako što se pomocu klikova manja cevčica dovede na srednje vrednosti mogućeg raspona za klikove, ali ovo nije precizan metod, a tako možete i da oštetite sam mehanizam optičkog nišana.

Drugi metod je podešavanje uz pomoć ogledala, ali ne preporučujemo ni ovaj metod. Suština ovog metoda je da držite ogledalo čvrsto uz prednje sočivo i okular optičkog nišana (npr. sa gumicom, ili tako što ćete optiku staviti vertikalno na ogledalo), podesite paralaksu na beskonačno a uveličanje na minimum, i tad možete videti odraz končanice, i da onda te dve poravnjate pomoću klikova na točkićima. Problem sa ovim metodom je taj što ne možete uvek videti odraz končanice u svakom optičkom nišanu, a ako se vaš optički nišan ne može fokusirati na beskonačno, sam odraz končanice će imati značajno kretanje u vašem vidokrugu dok pokušavate da izvedete podešavanje.

Pronalaženje optičkog centra uz pomoć ogledala

Ispravan način za centriranje optičkog nišana je tzv. "rotiranje", (čak i fabrika Schmidt&Bender koristi ovaj metod da optički centrira svoje optičke nišane). Fiksirajte pušku, i položite optički nišan na otvorene prstenove nosača, usmerene prema meti visoke rezolucije. Nije zgoreg da na prstenove stavite npr. neku vrstu papirnih podmetača, da ne bi oštetili telo optičkog nišana dok ga rotirate.

"Rotiranje" optičkog nišana

Potom polako okrećite optički nišan pridržavajući ga tako da ne može da izađe van prstenova, već da se samo vrti oko svoje ose. Možete okretati nišan koliko želite, ali ponekad je čak polovina ili četvrtina kruga dovoljna. Dok radite to okretanje, cenar končanice će se kretati po nekom luku:

Procenite gde je centar tog luka, i podesite točkićima centar končanice tako da se približno poklapa sa centrom tog luka. Ponovite ovo par puta dok centar končanice ne bude konstantno na centru okretanja, bez da se pomera kada rotirate telo optičkog nišana. Sada je vaš optički nišan optički centriran. Obeležite ove pozicije na vašim točkićima, za kasniju upotrebu.

3.3. Ugradnja nosača

Skinite šrafove sa gornjeg dela nosača i odložite ih u stranu. Neznatno opustite šrafove koji drže strane nosača pričvršcene za šinu i namontirajte nosače na šinu. Nežno ih pričvrstite. Postavite optički nišan na prstenove. Vratite nazad gornje delove prstenova i blago pričvrstite šrafove. Optički nišan bi trebalo da može da se kreće napred-nazad kroz prstenove, kao i da se okreće u njima, sa blagim otporom (obratite pažnju da ne oštetite spoljašnjost optičkog nišana). Potom pratite sledeće korake:

- Zauzmite pozu za pucanje dok sedite, na ravnoj podlozi, dok vam je puška komforno u ramenu.
- Pometire glavu tako da se obraz "sretne" sa obrazinom u prirodnom pokretu, tako da je obraz lociran na obrazini u prirodnom položaju. Zatvorite oči tako da sam trenutni položaj optike ne utiče na vaš stav. Naslonite glavu na obrazinu tako da kada otvorite oči imate ispravnu sliku (vidi fotografije ispod) čim ih otvorite. Sve ovo je da bi našli optimalnu tačku gde postavljate vašu glavu tako da ne opterećujete vratne mišice, i da optički nišan dovedemo u tačnu poziciju koja se poklapa sa vašim najopuštenijim stavom. Posmatrajte sliku pred vašim okom. Inicijalno, pokušavaćete da vidite što bolju sliku tako što ćete pomerati glavu napred nazad tako da oko bude na optimalnoj udaljenosti od okulara.
- Utvrdite da li opticki nišan treba da se pomeri napred ili unazad, i podesite ga tako da dobijete jasnu, celu sliku. Sama slika bi trebala da bude skroz jasna do samih krajeva crnog kruga.
- Same prstenove postavite tako da su maksimalno razmaknuti. Tako ce optički nišan imati najstabilniju osnovu. Pričvrstite šrafove.
- Približno postavite vertikalnu končanicu tako da je upravna na šinu, i pričvrstite gornje šrafove na prstenovima. Končanica će naknadno biti preciznije poravnjana.

Ako gledamo u optički nišan previše blizu (gornji red) ili previše daleko :
končanica je loše fokusirana, slika je uska, sa zamagljenim ivicama
 

Optički nišan tačno odmaknut od oka i sa oštro fokusiranom končanicom: ivice su takođe kristalno jasne
 

 

3.4. Fokusiranje okulara i končanice

Vaš optički nišan ima podesivi okular. Ovo omogućava da svako podesi okular prema svom vidu. Ako se ne podesi pravilno, končanica neće biti u fokusu i konstantno ćete naprezati oko da bi izoštrili sliku.

Generalno, postoje dva mehanizma za podešavanje. Najrasprostranjeniji je onaj gde se ceo okular okreće, i koji se učvršcuje sa prstenom za zaključavanje. Druga vrsta, poznata kao "brzo fokusirajuća", je ona kojoj se okreće samo jedan prsten i koja se brzo podešava. Kod ove druge vrste se retko kad dešava da se prsten pomeri slučajno, ali nije zgoreg obeležiti ga na pravoj poziciji.

Okrećite ceo okular dok se končanica ne izoštri, pa potom pričvrstite prstenom za zaključavanje

Okrećite brzo fokusirajući prsten dok se končanica ne izoštri

Sa puškom u ramenu i paralaksom nameštenom na beskonačno, gledajte kroz optiku u vedro nebo (Ne u Sunce!!!). Okrećite okular sve dok končanica ne postane skroz crna i oštra, koliko može biti za vaš vid. Ukoliko koristite prvi tip podešavanja, učvrstite dobro podešavanje prstenom za zaključavanje. Slobodno pravite veće zaokrete, po 1/3-1/2 kruga i pravite pauze da odmorite oči. Ako gledate sa jednim okom u končanicu, a drugim na horizont, na oba oka morate videti oštro istovremeno.

Što ako nosite naočare? Teoretski, pošto okular ima neke dioptrijske korekcije, kratkovidi strelac može nišaniti bez naočara, i može koristiti gumeni nastavak za optiku (scope enhancer), ali svejedno može imati problem sa određivanjem udaljenosti do mete. Malo je lakše za dalekovide strelce, oni mogu koristiti naočare za čitanje da vide oznake na točku za paralaksu, a u isto vreme gledati preko naočara u optiku dok nišane.

3.5. Podešavanje optičkog centra na optimalnoj daljini

U Field targetu, najbitnija daljina je 50 metara. To je najveća udaljenost, i na toj udaljenosti vaš optički nišan mora biti na vrhuncu svojih performansi. Znači optički nišan mora biti u "optičkom centru" kada je elevacijski točkić podešen na 50 metara. Kad ovo kažemo, mislimo na to da je elevacijski točkić u srednjem položaju (opsega pomeranja) kada je na 50 metara. Treba razmisliti i o opciji da se "optički centar" podesi na 45 metara tako da je optički nišan jako blizu idealne pozicije za sve "teške" zadatke između 40 i 50 metara. Ali najbitnije je razumeti značenje i važnost optičkog centra. Kada pucate sa holdoverom optički nišan mora biti na nultoj distanci. Postoji još jedan razlog zašto ovo treba raditi na ovakav način. Neki optički nišani nemaju veliki opseg za podešavanje, a ako se montiraju bez primene ovog principa za montažu, jednostvano će ostati bez dovoljno prostora za podešavanje na većim daljinama. Do željenog rezultata dolazimo tako što stavljamo podloške pod optički nišan na zadnjem prstenu nosača optike, ili sa šinom koja ima nagib (vidi poglavlje 3.5.1). Obično, ako vaš optički nišan ima manji prečnik prednjeg objektiva i ako je nisko montiran, podloške će završiti posao. Ali za više nosače trebaće vam veći nagib, a njega je najlakše postići pomoću šine sa nagibom.

Sada je vreme da se uputite na strelište. Trebaće vam pristup strelištu koje ima makar 50 metara daljine. Od mesta sa kog ćete pucati, odmerite tačno 10 metara i postavite metu na tih 10 metara. (Zašto 10 metara? Zato što je činjenica da većina kombinacija vazdušna puška/optika ima istu tačku pogotka - POI na 10 i 50 metara, u zavisnosti od visine optike.)

Meta može biti najobičniji krst (+), dovoljno velik da jasno možete videti mesto pogotka ako vam je nišanska tačka loša. Ne dirajući podešavanja končanice iz prethodnog dela, podesite paralaksu tako da končanicu vidite jasno na meti. Ispalite dijabolu nišaneći u centar krsta. Najverovatnije će hitac završiti nisko i po strani. Ispalite još tri hica, koristeći istu tačku nišanjenja, da bi utvrdili konzistentnost.

Trenutno zanemarite podešavanje po visini, već se fokusirajte na to da končanicu podesite po pravcu. Okrenite točkić za željeni broj klikova. Ovo morate uraditi iz više pokušaja, pucajuci i podešavajuci, dok željena tačka pogotka "ne ušeta" na željeno mesto. (Ako ste nišanili u centar krsta +, krajnja tačka pogotka bi trebala biti na donjem delu vertikalne linije krsta +). Ovo podešavanje po širini u datom trenutku nije toliko krucijalno, pošto ćemo raditi na finom podešavanju kada završimo sa montiranjem optičkog nišana. Ako je vertikalna tačka pogotka više od 5 cm ispod tačke nišanjenja, moraćete da podignete tačku pogotka ka tački nišanjenja tako što ćete podići zadnji deo optičkog nišana sa podloškama. Najčešce se za tu svrhu koriste stari foto negativi, ali možete koristiti i tanke listiće bakra, plastike ili alu folije za uvijanje.

2-3 komada foto negativa postavljeni između tela optičkog nišana i zadnjeg prstena nosača optičkog nišana

Izrežite nekoliko komada odabranog materijala (oko 15 x 20 mm). Označite pozicije nosača na šini. Odvijte šrafove na donjem delu nosača (one koje drže nosače optike pritegnute za šinu). Skinite optiku sa šine. Odvijte šrafove na gornjem delu nosača toliko da dobijete dovoljno prostora za umetanje komada odabranog materijala.

Nakon umetanja, ponovo postavite nosače na šinu, na obeležena mesta, tako da prednji nosač bude vodič zadnjem pre nego što dotegnete šrafove. (Napomena: Nemojte previše stezati gornje šrafove pošto optika ne leži potpuno na nosacima. Prevelikim stezanjem podmetnutog nosača može doći do deformacije i savijanja optike. Koristite razumnu količinu snage.)

Sad, nazad u strelište i proverite ponovo tačku pogotka na 10 metara. Ako dijabola pogađa blizinu tačke nišanjenja (par cm), vreme je povećamo distancu na 25 metara. Ako niste u tom parametru, onda morate nastaviti dodavati materijal ispod tube optičkog nišana dok ne dobijete približan rezultat na 10 metara.

Onda podesite pravac približno, pomerajući nosače (ne točkiće). Kvalitetniji nosači će fabrički imati ovu opciju podešavanja po pravcu. Podesite ih tako da je razlika između mesta nišanjenja i mesta pogotka ispod 1 cm. Fino podešavanje po pravcu još uvek nije krucijalno, to ćemo uraditi naknadno. Ako imate standardne nosače, podešavanje po pravcu se takođe može uraditi sa podmetačima, mada ova tehnika i nije toliko poznata. Ovde se podloške dodaju između samog nosača i šine. Podloška se uvek stavlja na fiksni deo stope koja naleže na šinu, tako da podloške stavljate ili na prednji ili na zadnji nosač, u zavisnosti od pravca u kom želite da izvršite pomeranje. Koristite samo jedan komad podloške, ne deblji od 1 mm. Ovo posmatrajte kao privremeno rešenje, dok ne nabavite nosače na kojima možete da podešavate pravac.

Postavljanje podloški za horizontalnu korekciju, po pravcu

Na 50 metara, postavite veliki komad papira ili kartona. Na kartonu, sa debelim crnim markerom, povucite liniju s jedne na drugu stranu, tačno na sredini kartona. Ne dirajući točkiće za podešavanje, fokusirajte karton korigujući točak za štelovanje paralakse i ispucajte tri dijabole nišaneći u crnu liniju. Nije važno gde ste napravili grupu, levo ili desno, koncentrišite se na podešavanje gore-dole.

Ako je grupa više od 10 cm iznad ili ispod debele crne linije, tada vam savetujem da dodate/sklonite slojeve materijala. Razlog za to je taj što je 10 cm na 50 metara jednako pola kruga na točkiću za podešavanje.

Ako imate tačku pogotka ispod/iznad 5 cm u odnosu na liniju na 50 metara, tako što se umetnuli podloške ispod zadnjeg dela optičkog nišana i nosača i bez diranja elevacijskog točkića, optika će odlično odraditi svoj posao na većim udaljenostima i određivanje udaljenosti će biti optimizovano.

3.5.1. Merenje ugla podesive šine

Stavljanje podloški je jednostavno i efektno kao metod, ali telo optičkog nišana neće perfektno nalezati na unutrašnjost prstenova, i lako može biti ošteceno ako previše zategnemo šrafove. Najbolje rešenje je napraviti/kupiti šinu koja ima odgovarajući nagib, ili kojoj se nagib može podesiti. Nagib će biti oko 0.5-0.7% ali taj parametar zavisi od visine prstenova i dijabola koje koristite tako da morate naći tačan ugao koji odgovara vašoj postavci. Ako imate ovakvu šinu, iskoristite dva niska prstena. Koja su podesiva po pravcu, po mogućstvu. Ovako možete ugraditi vaš optički nišan bez da bilo šta podmećete i sl. pri tom izbegavajući moguće rizike krivljenja i oštećenja.

Ako ćete da pravite šinu sa nagibom, možete izmeriti željeni nagib na sledeći način: Postavite optički nišan na pušku sa bilo kojim nosačima, i odradite korake opisane do tačke 3.4. - tako da vam je optički nišan u optičkom centru, ali umesto koraka u tački 3.5. pucajte u veliki komad papira na 50 metara. Nagib se onda izračunava po sledećoj formuli:
Nagib u % = ( POI + H2 - H1 ) / L * 100
Gde je POI razlika između visine nišanjenja i visine pogotka u centimetrima, H1 je trenutna visina centra optičkog nišana od centra cevi a H2 je željena visina (oboje u centimetrima), L je udaljenost do mete u metrima, nagib se računa u % (npr. 0.7 % znaci 0.7 mm razlike u visini na 100 mm dužine).

3.5.2 Bočna odstupanja/neparalelnost optičkog nišana

Ovo odstupanje se može videti ako pogledate vašu pušku sa optičkim nišanom odozgo. Prosečan strelac pridaje ovome mnogo više značaja nego što bi realno trebalo. Realno posmatrano, ta paralelnost nije toliko presudna u praksi, i nema nikakav efekat ako je optički nišan propisno i pravilno upucan. To je zato što:

1. Optički nišan je pomeren u stranu - ovo je slučaj kada je optički nišan u paralelnoj osi sa osom puške, samo pomeren u stranu. Ovo se na primer dešava kada širina baze i širina pihvata na nosačima nije ista, i kada ih namontirate sa bočnim podloškama. Ako je baza široka 10 mm a širina prihvata nosača je 12 mm tada je bočno pomeranje (12-10)/2 = 1 mm. To bočno pomeranje se može srediti na dva načina (u sledećim primerima pretpostavićemo da je optička osa 1 mm desno od ose cevi puške):

  • Održite paralelnost, npr nulirajte končanicu po pravcu tako da je tačka nišanjenja 1 mm desno od tačke pogotka na nultoj udaljenosti. Sa ovakvim podešavanjem, dijabola ce pogađati 1mm levo od tačke nišanjenja na svakoj udaljenosti.
  • Nulirajte optički nišan po pravcu na 30 metara (polovinu od moguće daljine). To znači da je po pravcu na ovoj udaljenosti puška na nuli, a na 50 metara ce pogađati 0.7 mm udesno odnosno 0.75 mm ulevo na daljini od 7 m.
Očigledno, ovu netačnost ne bi trebalo shvatiti previše ozbiljno.

2. Optički nišan nije paralelan - razlog može biti u tome da je optička prizma oštecena ili deformisana u dodiru sa nosačima, optikom ili puškom. Važno je napomenuti da je trajektorija dijabole uslovljena relacijama između usta cevi i samog optičkog nišana tako da i savršeno namontiran opticki nišan može biti pod nekim uglom (u odnosu na usta cevi) ako je cev savijena. Ipak, ovaj ugao može biti korigovan optičkim nišanom po pravcu i nije povezan sa distancom na koju pucamo. Tako da ako šina ima košenje od 1 mm na 12 cm dužine, to ne znači da bi trebali da pucamo 42 cm u stranu na 50 metara, već je to 1-2 mm (zavisi koliki je offset prednjeg sočiva u odnosu na osu cevi) a to ne izaziva skoro nikakav problem.

Iz navedenog, možemo zaključiti da nesimetričnost optičkog nišana posmatrano odozgo ne ugrožava preciznost. Problem nastaje ako je optički nišan zarotiran oko svoje ose, npr. končanica nije poravnjana. Iako deluje manje opasno, ovo jeste realan problem, jer u tom slučaju podešavanja po visini utiču i na podešavanja po pravcu, i šansa da nakrivite pušku je daleko veća - a pri tom greške se više ne mere u milimetrima već u centimetrima na većim daljinama.

3.6. Nameštanje končanice

Svrha nameštanja končanice je ta da budemo skroz sigurni da je vertikalno posmatrano končanica savršeno poravnjana sa sandukom i cevi puške. To se najlakše da utvrditi sa građevinskim viskom, pošto sa kanapom koji ima otežan kraj dobijamo savršenu vertikalnu liniju kao referencu.

Da bi ova procedura bila uspešna, potrebna vam je i libela koju možete namontirati na šinu, tako da je možete pratiti jednim okom, dok drugim posmatrate končanicu i visak. Obratite pažnju na libelu koju koristite, neke jeftinije varijante nisu zadovoljavajućeg kvaliteta i ne daju pravu sliku.

Sama nit viska mora biti vrlo vidljiva, najbolje u nekoj jarkoj boji i treba da se postavi na daljinu na koju vi minimalno možete podesiti paralaksu a da dobijete jasnu sliku. Udaljenost od 8-10 metara je obično dovoljna.

1. Fokusirajte paralaksu na nit viska,
2. Podešavajte pušku dok nije horizontalno postavljena kako treba, posmatrajući libelu
3. Bez pomeranja puške iz položaja u kom ste je fiksirali i u kom je vertikalna, posmatrajte nit kroz optički nišan,
4. Poravnjajte vertikalni deo končanice sa niti viska, posebno obraćajuci pažnju na libelu.

Optički nišan na slici treba da se zakrene u kontra smeru od smera kazaljki na satu dok vertikalna končanica ne bude paralelna sa niti viska, a libela na šini u horizontalnom nivou

Ako je zakrenutost prevelika, moraćete da okrenete ceo optički nišan u nosačima. Otpustite šrafove na vrhu nosača taman toliko da se telo optike može okretati. Ponavljajte korake 2 i 3 dok se više ne bude javljala razlika u nivelaciji libele i poravnjanja končance sa niti viska. Pre nego što pričvrstite šrafove, još jednom proverite da li vam je oko dovoljno i pravilno udaljeno od okulara. Kad to potvrdite, pričvrstite šrafove. Šrafove uvek privijajte unakrst, po pola kruga u pritezanju, ili može doći do rotacije optičkog nišana. Kod ove procedure jako je zahvalno koristiti stalak za nameštanje/upucavanje, ako ga imate.

3.7. Finalno podešavanje točkića za horizontalnu korkciju

Pre nego pređemo na podešavanje trajektorije, trebamo da precizno uštelujemo nulu po pravcu u odnosu na cev.

Postoji više mišljenja o tome koja je najbolja daljina za praktično "nuliranje" optike po pravcu. U našem slučaju idelano bi bilo uraditi to na 50 metara, u zatvorenom prostoru sa stalka za upucavanje. Ipak, slabo ko od nas ima pristup zatvorenom strelištu koje ima liniju na makar 50 metara.

Alternativa za to je uslovno rečeno skraćivanje udaljenosti, tako da dijabola ne trpi nikakav uticaj vetra. Ta udaljenost je oko 10-15 metara. "Nuliranje" na tako maloj udaljenosti omogućava mirnije pucanje nego na većoj daljini, a sasvim je dovoljno za Field target potrebe.

Na 10-15 metara postavite metu od papira/kartona, koja je bele boje i koja ima izvučenu vertikalnu crnu liniju. Nišanite ovu crnu liniju i pucajte u nju. Potom nišanite u rupu koju je napravila ova dijabola i pucajte. Pa ponovite, nišaneći u poslednju rupu koju ste napravili. Sad bi već trebalo da vidite neku vrstu linije koju formiraju pogoci, sa razmakom izmedju njih. Korigujte končanicu u željenom pravcu, i krenite iznova sa procedurom pucanja.

Kada ste sigurni da je linija pogodaka pravilna, pucajte u različita mesta na crnoj vertikalnoj liniji na meti. Ako ste optiku podesili po pravcu kako treba, dobićete liniju pogodaka po verikalnoj liniji. Ako ne, krenite ponovo.

Svođenje hitaca radi postizanja precizne "nule" po pravcu

 

4. Utvrđivanje putanje

4.1. Odabir "nule" odn. daljine za upucavanje

"Nula" u Field targetu nije baš adekvatan naziv. Za razliku od lovaca, koji koriste fiksiranu "nulu" i holdover za korekciju nišanjenja da bi uštedeli vreme, najveći broj Field target strelaca će klikovima podesiti visinu za svaki hitac. Podignuti točkići/tureti na FT optikama imaju resetujući mehanizam, obično obeležen po 1 minutu ugla (MOA) velikih gradacija i manje 1 MOA oznake.

Ovaj turet (poklopac točkića za podešavanje) počinje od nule. “Nula” u Field targetu znači: Udaljenost, i pozicija na turetu od koje počinju sve dalje kalkulacije. Jednostavno je tako. Odabir je stvar lične preferencije, mada kolektiv predlaže da se "nula" podešava na zenutu putanje (samom vrhu), pošto su sva elevacijska podešavanja nadalje od "nule", što olakšava stvar. Ili možete nultu udaljenost postaviti tamo gde najlakše slažete grupu pogodaka, pa ako baš želite testirati svoju pušku i optiku, pokušajte tako. Ali u ovom slucaju, klikovi na optičkom nišanu će biti na obe "strane" tureta i to može biti nezgodno za korišćenje.

Naravno sve ovo pada u vodu onog trenutka kada na turet/točkić postavite sopstvene mere za distancu, bez obzira na MOA ili broj klikova. U ovom slucaju možemo reći da je vaš optički nišan "nuliran" za svaku daljinu. Upravo zbog toga se kaže da je “nula” u Field targetu malo pogrešan naziv.

4.2. Procedure za obeležavanje točka paralakse i točkića za elevaciju

Pre nego što nastavite podešavanje elevacije u strelištu, veoma važno je da odlučite koji ćete sistem označavanja na točku za izoštravanje i elevacijskom točkiću (turetu) da koristite. Postoje tri osnovna načina kako se to radi, sa beskonačno mnogo varijacija.

I) Obeležite i točak za izoštravanje paralakse i elevacijski turet u stvarnim daljinama (u metrima)

Pročitajte udaljenost sa točka za izoštravanje paralakse, i onda klikovima dovedite elevacijski točkić na željenu daljinu. Međutim, turet može postati veoma neuredan jer se neke udaljenosti preklapaju na malom prostoru. Kada se koristi ova metoda, ne postoji klasična “nula” kao takva. Kada su brojevi previše blizu jedan drugom, možete koristiti veći prečnik tureta ili označavati svakih 2 ili 5 metara.

Pročitajte udaljenost sa točka za izoštravanje paralakse i klikovima dođite na očitanu udaljenost.

II) Označite točak za izoštravanje, ali koristite originalne oznake na elevacijskom točkiću i tablicu klikova.

Kao i kod prethodnog metoda, točak za izoštravanje je označen u metrima ali, koristeci nulu kao bazu, svaki podatak o elevaciji je obeležen kao MOA broj ili broj klikova od nule. Osim ako imate vrhunsku memoriju, upotreba “tablice za klikove” sa MOA/klik brojevima je neophodna.Ovaj metod nije baš najjednostavniji, ali možete koristiti različite vrste dijabola veoma lako, koristeći različite “tablice za klikove”.

Pročitajte udaljenost sa točka za izoštravanje paralakse, proverite “tablicu za klikove” i zatim klikovima dođite na željenu elevaciju

III) Označavanje točka za izoštravanje sa elevacijskim MOA brojem.

Ovaj sistem je kombinacija prethodna dva metoda. Ovaj sistem vam omogućava da ne koristite "tablicu" za klikove, ali referentnu tablicu morate negde sačuvati. Izoštrite sliku sa točkom za paralaksu, a zatim klikovima dođite do ispravnog MOA klika čitajuci vrednost sa točka za paralaksu. Ovaj sistem uklanja psihološku barijeru pri gađanju, a i zgodan je zato što sprečava da protivnik “vidi i kopira” vaša čitanja.

Direktno isklikujte željeni MOA čitajuci ga sa točkića za podešavanje paralakse

Označavanje točka za paralaksu i tureta za elevaciju ima bezbroj varijacija na temu. Možete koristiti slova umesto brojeva, ili koristiti boje za 5-metarske oznake, bez pisanja. Možete čak i koristiti druge sisteme sem metrickog, čak nije čudno ako koristite i proizvoljne mere, kao npr. svoje korake. Neobično, ali to neki strelci koriste.

4.3. Najviša tačka putanje i upotreba točkića za elevaciju

Prvi korak u utvrđivanju putanje, u kombinaciji vazdušna puška/optika, je pronalaženje najviše tačke putanje koju napravi dijabola u letu. Za vazdušne puške sa energijom od 15-16 Džoula i sa visokim nosačima optike, ova tačka se obično nalazi između 20-25 metara.

Da bi našli ovu najvišu tačku, postavite mete u intervalima od 2 metra na udaljenosti između 18 i 28 metara. Kao i pre, mete moraju biti papiri sa nacrtanom crnom horizontalnom linijom preko mete. Pucajte u metu na 24 m, podešavajući elevaciju tako da svi pogoci padaju na crnu horizontalnu liniju. Zatim, bez menjanja elevacije podešene na 24m, pucajte u crnu liniju na svaku od datih udaljenosti (18, 20, 22, 26 i 28 metara). Koja god od ovih udaljenosti bude imala najvišu grupu u odnosu na crnu liniju, tu je najviša tačka putanje odnosno tzv. Zenit. Ako ste planirali da montirate dodatni, širi turet/točkić za elevaciju, sada je pravo vreme da to i uradite.

Šta je dodatni turet? To je ručno pravljeni/custom povećani turet koji fino pasuje na telo optičkog nišana kada je elevacija na svom minimalnom podešenju, npr.: kada je podešena na zenit trajektorije. Realno, ima dve svrhe.

Prvo, zato što je veći od orginalnog tureta, svaki broj napisan na njemu će biti veći i imaće više mesta za brojeve.

Kao drugo, neke optike imaju 1/8 MOA klikova umesto 1/4 MOA. U nekim slučajevima to znači da je ukupni raspon podešavanja, između 7 i 50 metara, veći od jednog punog kruga na elevacijskom točkiću. Na nekim optikama koje imaju 6 krugova podešavanja elevacije, bitno je da se na optičkom nišanu "klikuje" u ispravnom krugu. Promašiti metu uz rečenicu “Okrenuo sam za ceo krug” je najčešci detalj koji psihicki uništava na Field target takmičenju.

Postojeći turet na koji se strelac oslanja znajući tačan krug elevacije

Dodatni povećani turet sprečava ovo tako što naseda na optički nišan dok je optika podešena na najvišu tačku putanje, pa se turet neće okretati dalje od te tačke. Takođe, standardni tureti se mogu pretvoriti u "dodatni veliki" turet, koristeci O-ring odgovarajuće debljine na vratu tureta. Svaki put kad strelac misli da je okrenuo krug previše, jednostavno može odvrteti turet nazad dok ne stane i potom naći pravilni krug.

Ovaj turet je u krajnjem donjem položaju kada je doveden na vrh putanje dijabole

 

4.4. Završetak obeležavanja ostatka putanje

Kao prvo, budite sigurni da vaša puška ima dovoljno vazduha u cilindru. To je posebno važno za puške bez regulatora, jer ako elevacija nije podešena u “sredini punjenja” cilindra, postavke će biti pogrešne. To će se manifestovati kao šetajuca “nula”. PCP puške sa regulatorom takođe mogu imati ovakav problem, jer ako puška izlazi iz zone u kojoj regulator radi može pokazati visok rast, a potom nagli pad u brzini dijabole i tačci pogotka. Pomoću hronografa proverite tačnu brzinu dijabole.

Način na koji ćete sada nastaviti zavisi od vašeg odabira “nule”. Ako želite da resetujete kalibraciju elevacijskog tureta na, na primer, 30 metara, onda je to prva udaljenost na koju trebate da pucate i uradite podešavanje. Naravno, ako koristite dodatni veći turet zenit morate da podesite tako da turet može biti zakljucan (blokiran). Do sada ste već trebali da odlučite kako ćete obeležavati optiku.

Opet će vam trebati pristup 50-metarskom strelištu. Koristeći 50-metarsku traku, postavite u intervalima od po 5 metara, mete od 20 do 50 metara. Zanemarite sve daljine ispod 20 metara za sada, jer su one manje značajne i mogu se napraviti kasnije koristeći iste mete.

Kao što je smo rekli pre, koristite metu sa papirom ili kartonom na kom su iscrtane horizontalne linije. Linije je najbolje nacrtati tako da su široke kao jedna dijabola, sa permanentnim markerom. Ne treba vam nijedna vertikalna tačka za nišanjenje jer prilikom podešavanja puške/optike za elevaciju, najbolje je potpuno odvojeno podešavati optiku po pravcu i koncentrisati se isključivo na držanje horizontalnog dela končanice na horizontalnoj liniji na meti.

Papirna/kartonska meta sa horizontalnim linijama za podešavanje elevacije

Pošto ste odabrali nultu udaljenost, pucajte u horizontalnu liniju, i podešavajte elevaciju sve dok svi hici ne počnu završavati na horizontalnoj liniji na meti. Onda ili označite udaljenost u metrima na turetu ili turet resetujte na nulu. Da biste to uradili, olabavite imbus šrafove na turetu i rotirajte turet tako da oznaka “nula” bude u liniji sa pokazivačem. Pokazivač može biti trouglasti komad bele trake učvršcen na telu optike koji pokazuje ka turetu.

Pričvrstite imbus šrafove. Sada, kada smo odabrali nulu, odmaknite metu još 5 metara. Kao i pre, pucajte u horizontalnu liniju i podešavajte elevaciju dok puška ne počne pogađati liniju za tu distancu. Obeležite tu daljinu na turetu, ili izbrojte broj klikova ili MOA brojeva od nule. Nastavite ovako dok ne budete imali podešavanja za svakih 5 metara na potezu od 20 do 50 metara, bez obzira da li je obeležavanje u metrima ili u brojevima klikova/MOA.

Svaki put kada vršite kalibrisanje različite udaljenosti, pobrinite se da podesite objektiv/točak za izoštravanje sve dok končanica i meta nisu kristalno čisti i u fokusu, kako bi izbegli grešku paralakse. Moguće je, i zapravo je uobičajena praksa, da kalibrisanje paralakse za određivanje udaljenosti radite u isto vreme kad i podešavanje elevacijskog tureta, ali zbog jednostavnosti je bolje to uraditi odvojeno.

Nakon što su glavne udaljenosti (20-50 m) rešene, sada možete isto uraditi sa daljinama od 7 do 20 metara. Mete se retko nalaze bliže od 20 metara, tako da sve zavisi od toga koliko ste temeljni. Razmak od 1 metra između 7 i 15 metara, i postavka na 17,5 m (ili 1 metar između 7-12m i 2 metra između 12-20 m ) su sasvim dovoljni. Zavisno od visine optičkog nišana iznad cevi, podešavanje na 7 metara može biti pun krug na elevacijskom turetu. Na prvi pogled možda izgleda čudno da manje udaljenosti zahtevaju više klikovanja. To će biti objašnjeno u poglavlju 6.

Pošto ste završili sa pucanjem na sve glavne udaljenosti, još jednom proverite sva podešavanja za svaku udaljenost, jer držanje puške može biti drugacije na različitim udaljenostima, pogotovo kod neiskusnih strelaca. Takođe proverite vazdušnu pušku i na hronografu, pre i posle podešavanja. Duplim proveravanjem podešavanja elevacije takođe proveravamo da li se dodatni turet vraća nazad na “nulu”, pošto neke optike dolaze sa ne tako dobrim turetima.

Korisno je koristiti stalak za upucavanje. Čak i ako pucate iz stojećeg stava, možete lako proveriti koliko treba podesiti elevaciju sa par hitaca, umesto da non stop grešite. A možete i da koristite različite balisticke kalkulatore, kao što je “ChairGun”. Dovoljno je da upucate svoju pušku na 10, 35 i 50 metara, a ostale udaljenosti možete da preuzmete iz programa. Takođe, možete naučiti puno o balistici koristeći ove programe, ali je za početnika sigurnije i bolje da sva podešavanja odradi sa stvarnim pucanjem.

Pošto ste sigurni da ste utvrdili celu putanju, od 8-50 metara, vreme je za podešavanje paralakse za određivanje udaljenosti.

4.5. Tačka pogotka (POI) - pomeranje

Tačka pogotka (POI) se može promeniti ako se promeni temperatura. Glavni razlog za ovakvo ponašanje je različito širenje toplote na određenim puškama/optikama, ali i pritisak vazduha u cilindru puške takođe može pomeriti tačku pogotka (POI). Putanja dijaboje se menja sa prirodnim uslovima, (hici su viši sa toplijim i vlažnim vazduhom) ali to nije toliko značajno. Većina pušaka menja brzinu dijabole zbog temperature, pa bi ste, s vremena na vreme, trebali da uradite proveru i ponovo sve podesiti; ili već znate koliko je odstupanje i možete ga rešiti dok pucate.

Uglavnom, postoje dva načina kako rešiti “POI” pomeranje. Možemo (pokušati) da ih eliminišemo, ili steći iskustvo i napraviti korekciju sa optikom. Glavna metoda za uklanjanje ovih problema je da postavite cev od svoje puške kao “free float”, tj. da bude slobodna, da u nekih 5-10 cm dubine bude usađena u sanduk i da montirate nosace optike na istu podlogu tj. sanduk. To osigurava da se cev i optika pomeraju zajedno, kao što možete videti na slikama ispod. Nažalost, optika može imati i neke unutrašnje pokrete, koji ne mogu biti uklonjeni u okviru naših mogućnosti.

Eliminacija POI-pomeranja sa “free float” postavljanjem cevi (Feinwerkbau P70 FT i AirArms S400 MPR-FT). Iste boje ukazuju na delove koji se pomeraju zajedno, a neobojeni delovi ne uticu na tačku pogotka (POI).

Bez mehaničkih modifikacija postoji samo još jedan način, a to je upucavanje puške na različitim temperaturama (mora se biti na lokaciji makar pola sata pre pucanja) i na osnovu ovih iskustava, znaćete da li je 10 stepeni toplije ili hladnije i kakve vrste kompenzacija morate praviti dok nišanite. Pametno je naučiti ponašanje vaše puške na različitim temperaturama zato što iako imate dovoljno iskustva i znanja, vaša tačka pogotka (POI) se može uskalditi u korelacijama brzine dijabole, deformacije puške ili optike, i jednostavno znaćete šta da očekujete u različitim vremenskim uslovima.

 

5. Određivanje udaljenosti pomoću korekcije paralakse

5.1. Šta je paralaksa?

Paralaksa je prividno pomeranje mete u odnosu na končanicu kada pomeramo glavu gore dole dok gledamo kroz okular optičkog nišana. To se dešava kada meta nije na istoj ravni kao i končanica. Da bi se eliminisala pojava paralakse, određeni optički nišani imaju podesiva sočiva koja se mogu štelovati preko točkića. Strelac podešava sočivo štelujuće paralakse na prednjem ili bočnom mehanizmu optike (u zavisnosti od modela) istovremeno posmatrajući i metu i končanicu. Kada su i meta i optika kristalno jasne i u fokusu, a optički nišan podešen na svoju maksimalnu vrednost, tad kažemo da optički nišan nema paralaksu. Ovo je definicija paralakse iz ugla korisnika vatrenog oružja, gde se većina hitaca plasira na daljine vece od 100 metara i gde je prostorna slika polja dublja.

Pucanje vazdušnim oružjem je druga stvar. Kada upotrebljavamo optiku velikog povećanja na relativno maloj udaljenosti (ispod 75 metara) slika u optici će biti van fokusa (mutna) na bilo kojoj udaljenosti osim na onoj na kojoj treba da bude podešena. To znači, da bi imali upotrebljivu sliku u optici objektiv ili bočni fokus mora biti podešen za svaku udaljenost posebno.

Pre nekoliko godina je otkriveno da je propratni efekt korigovanja paralakse/fokusiranja taj da ako se na klasicnim štrelištima za vazdušno oružje koristi optika koja ima veliko povećanje (preko 24x), loša dubina prostora omogućava tačno podešavanje optike na potrebnu udaljenost. Prethodnim označavanjem točkića za podešavanje paralakse sa udaljenostima na kojima je optika u fokusu jednostavno dolazimo do vrlo precizne procene udaljenosti. Time smo došli do toga da uredaj koji bi trebalo samo da koriguje paralaksu, makar u Field targetu, može služiti i kao prost ali efikasan rangefinder.

5.2. Tipovi podešavanja paralakse

Postoje tri vrste: prednji (na objektiv), bočni i zadnji. Zadnji tip fokusa se podešava pomoću prstena slične veličine i položaja kao i prsten za zumiranje. Optike sa zadnjim fokusom su retke i nisu se našle u širokoj upotrebi u FT tako da njima nećemo pisati. Ostaje da razmatramo prva dva modela - prednji fokus i bočni fokus.

I) Podesivi objektiv (prednji fokus) AO

To je relativno jedostavan mehanizam i generalno je jeftiniji nego bočni fokus model. Postoje skupi izuzeci kao npr. Leopold, Burris, Bausch&Lomb, i ovi modeli su popularni u FT zbog svoje izuzetno kvalitetne optike. Postoji ergonomski nedostatak zbog toga što je potrebno dohvatiti prednji deo optike dok se gleda kroz nju. To je pogotovo izraženo u stojećem i klečećem položaju. Pojedini modeli npr. Burris Signature imaju resetujući prsten za kalibraciju. Leupold optike imaju set-up gde se većina sklopa ne pomera; sama sočiva se pomeraju kako pomeramo nazubljeni prsten. Kod većine optika s prednjim fokusom celo prednje kucište sa sočivima se rotira. Rotiranje ovakvih kućišta je dosta kruto i teško što ukazuje na to da ovakve optike nisu pravljene za učestalo podešavanje. To je jednostavna konstrukcija koja ne sadrži mnogo optičkih elemenata i zato je šansa za grešku veoma mala. Postoji više trikova za olakšavanje čitanja udaljenosti, npr. "okovratnik" oko objektiva ili prizma da bi se lakše pročitali brojevi iz sedećeg položaja. Za levoruke strelce ovaj tip optike je udobniji za korišcenje nego optike koje imaju bočni fokus.

Optika sa podešavajućim objektivom AO (prednja paralaksa)

II) Bočni fokus paralakse (bočni točak)

Optike s bočnim točkićem su sada uobičajne, a nekada su bile retkost u FT. Iako su generalno skupe i izbor im je ograničen one pružaju veliku prednost u odnosu na optike s prednjim podešavanjem paralakse: jednostavnost prihvata bočnog točkića umesto protezanja ruke do prednjeg objektiva. Čitanje oznaka na točku se može obaviti bez remećenja stava i koncentracije. U suštini, bočni točak se lakše okreće nego prednji objektiv što čini česta podešavanja jednostavnijim. Sam mehanizam je dosta osetljiv; ukoliko točak dobije luft mora se uvek iskontrirati za minimum toliko koliki je luft da bi se eliminisala greška.

Optike sa bočnim točkićem su obično opremljene sa malom ručicom za podešavanje fokusa, koja je premala za precizna podešavanja i biranja na 1 metar i 5 metara koja se traže u Field targetu. Umesto toga, na postojeću ručicu se stavlja veći točak. Obično je napravljen od aluminijuma, i fiksira se sa crvić šrafovima za postojeću ručkicu/točkić. Originalni točkici su prečnika 20-30 mm. Naknadno pravljeni točkići su prečnika od 80-150 mm.

U tom slucaju takođe je potrebno napraviti i novi pokazivač koji ce zameniti originalni. Tanak komad plastike ili metala se umetne između gornjeg i donjeg nosača optičkog nišana, i dovoljno je da dolazi do ivice novomontiranog točka.

Primeri velikih točkića napravljenih po narudžbini

Na slikama se mogu videti razni primeri predimenzioniranih točkića, ali veći točak od 150 mm do 180 mm nije potreban. Takvi točkići jesu "osetljiviji", ali željeni efekat se ne dobija; imaju veći raspon, ali su i moguće greške veće. Savet je da se koriguje i način čitanja na optici (tj. pomoću trećeg prstena ili upotrebom custom pravljenog pokazivača na optici), umesto uglavljivanja komada plastike/metala između nosača optike. Na taj način nije potrebno da se paralaksa ponovo kalibriše ako se iz nekog razloga skida optički nišan.

5.3. Kalibracija paralakse za određivanje udaljenosti

Ovo je najteži deo cele procedure nameštanja. Za vreme dugih sesija dolazi do zamora, frustracije i zamora očiju što rezultuje gubitkom vremena i truda. Za vreme FT takmičenja sve što uradimo vezano s pucanjem može biti upropašćeno ako se ne urade dobre i precizne pripreme određivanja udaljenosti, te se isplati pažljivo odraditi kalibraciju paralakse.

Opet nam treba strelište sa linijom od 50 metara, merna traka i mete. Vrlo je važno da se koristi prava vrsta meta za označavanje udaljenosti. Standardne padajuće FT mete su najbolje jer se one koriste i na takmičenjima. Potrebne su nam dve padajuće mete. Jedna treba biti obojena u crno s belom zonom pogotka, a druga belo s crnom zonom pogotka. Potrebno je postaviti mete na sigurnu udaljenost i proizvoljno opaliti po 10 hitaca u svaku. To je potrebno da bi dobili kontrast između same boje mete i sive boje metala ispod. Jedan kraj konopca ćemo vezati kroz metalni prsten na prednjoj strani mete, a pomoću drugog kraja povlačenjm ćemo resetovati metu.

Potrebno je zalepiti traku oko spoljnjeg dela obima točka za štelovanje paralakse da bi na nju mogli ispisati dobijene vrednosti. Permanentni marker sa finim vrhom je najbolji za pisanje po nalepljenoj traci. Moguće je nabaviti i gotove brojeve koji se samo zalepe ili preslikaju na točak za korekciju paralakse (ako je aluminijumski). Sada, treba odlučiti koju vrstu obeležavanja ćete koristiti za točak za korekciju paralakse (vidi poglavlje 4.2).

Nažalost, što se udaljenost povećava tako se i prostor za označavanje na točku paralakse smanjuje, pošto fokus teži beskonačnosti posle 70 metara. Prosečno, udaljenost između 20 m i 25 m iznosi oko 25 mm na točku od 130 mm, dok 45 m i 50 m na točku paralakse iznosi samo 5 mm. Iz predhodnog možemo zaključiti da što je veća udaljenost to je i teže precizno označiti udaljenosti. Dobra udaljenost za početak je 20m, pošto se nalazi iznad tačke najnižeg fokusa, ali i nije toliko daleko da bi bilo teško.

Postavite obe mete na tačno 20 metara od prednjeg sočiva optičkog nišana.. Bitno je koristiti prednje sočivo kao referentnu tačku za sva vaša merenja, inače može doći do greške. Procedura je sledeća:

1. Fokusirajte oči primarno na končanicu optičkog nišana. Rotirajte točak paralakse dok crna meta ne bude ugrubo fokusirana.
2. Ponovite prethodno, ali pokušajte da suzite ugao rotiranja točka, dok slika mete ne bude skroz izoštrena.
3. Koristeci olovku, napravite markaciju na točku za štelovanje paralakse, kao referentne tačke.
4. Ponavljajte korake 2 i 3. Želimo da nam se markacija svaki put poklopi. Ako je merenje dobro, možemo reći da je to to, i trajno obeležiti tu daljinu na točku paralakse. Ako je nemoguće suziti luk do željenog stepena oštrine potrebno je podeliti razliku između krajnjih vrednosti označenih olovkom ili uzeti jednu od vrednosti gde su oznake najgušce i odretiti je za udaljenost.
5. Ponovite korake od 1. do 4. samo sa belom metom. Markirane oznake bi trebalo da se poklope, ali se dešava i da se ne poklapaju. Treba zabeležiti razlike. Potrebno je vežbati određivanje udaljenosti pri različitim svetlosnim uslovima. To je važno jer se ljudsko oko brže privikne ako su slike veće rezolucije i ako je osvetljenost bolja. Kako okrećemo bočni fokus točak naš mozak pokušava da ispravi mutne slike tako da ih mi realno vidimo oštre trenutak pre nego se stvarno izoštre. Razlika zavisi od svetlosnih uslova, starosti strelca, fizičkoj spremnosti itd. Taj efekt može se smanjiti ako se točak ujednaceno okreće, ne prebrzo, ali ne ni milimetar po milimetar. Slika će se pre izoštriti ako se točak okreće u većim pokretima, npr. 5 – 10, a ne 1 – 2 m.

Kao što je ranije rečeno, bitno je ne početi preoštro. Kako se koncentrišemo na metu naše oči pokušavaju da kompenzuju grešku paralakse i fokusiraju metu dok nam končanica izlazi van fokusa (Slika 1.). Ovo se ne primećuje dok ne prestanemo gledati u metu i počnemo da se fokusiramo na končanicu pri čemu nam meta postaje mutna (Slika 2.). Iz tog razloga je potrebno prvenstveno fokusirati pogled na končanicu i krajičkom oka pratiti metu. Na takav način nam se meta odjednom izoštri dok končanica ostaje u fokusu (Slika 3.).

Slika 1

Slika 2

Slika 3

Kada završimo podešavanje na 20 m udaljimo metu za 5 m. Prethodna procedura markiranja se ponavlja za svakih 5 m između 20 m i 50 m uz konstantna vraćanja na utvrđene udaljenosti radi provere. Ako dođe do promene, najčešci razlog je ljudski umor, pa treba napraviti pauzu, odmoriti se i probati kasnije ponovo.

Kada se završi sa razdaljinama od 20 m do 50 m potrebno je utvrditi udaljenosti koje su bliže od 20 m. Isto kao i ranije, određujemo 17.5 m za područje između 15 m i 20 m, a onda po 1 m prema nama za daljine ispod 15 m. Kada dođemo do približne minimalne udaljenosti koju optika može izoštriti uzmemo tu meru i obeležimo je. Tada je potrebno približavati metu prema nama za po 15 cm za utvrđivanje udaljenosti koja će na kraju najverovatnije iznositi oko 8.5 m. Većina optika koje se koriste u FT ne mogu izoštriti daljine do 7m već samo od 10m ili 15m. Ako samanjimo uvećanje moguće je približno izoštriti sliku i na male udaljenosti, ali nikada potpuno oštro. Adapter za fokusiranje na blizu može pomoći oko ovoga, ali se većina strelaca ne obazire na ovo.

 

I sada je vreme za test. Za njega nam je potrebna pomoć kolege strelca ili prijatelja. Zamolite prijatelja da postavi nekoliko meta na različitim udaljenostima, a pre toga za svaku izmeriti i zapisati udaljenost. Nakon toga odredite svakoj udaljenost pomoću točka za korekciju paralakse i uporedite sa zapisanim vrednostima. Ovo je dobra vežba za uhodavanje za stvarne situacije. Ako sami postavljamo i merimo udaljenosti meta i onda vežbamo procenu u podsvesti znamo koja je udaljenost i automatski nameštamo na željenu vrednost. U Field Targetu postoji izreka: VERUJ SVOJOJ OPTICI.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ako ste pratili ovo uputstvo u potpunosti, podesili ste svoju vazdušnu pušku i optički nišan tako da možete pobediti na bilo kom takmičenju. Ostatak je na vama. Dobrodošli u Field Target sport. Uživajte!

5.4. Pomeranje paralakse

Pomeranje paralakse je poznat fenomen, i skoro svaka optika ima taj problem. Glavni razlog je temperaturna razlika, ali i nadmorska visina može imati uticaja, kao i neki foto filteri. Kako bi uporedili ponašanje različitih optika vezane za njihove greške u određivanju udaljenosti, savetuje se da se upoređivanje radi za udaljenosti od 50 m i 10 stepeni temperaturne razlike. Dobijene vrednosti očitanih razlika se obično kreću između 0.5 - 4 m.

Postoji nekoliko rešenja za ovaj problem, a jedno od njih je izrada višestrukih markacija za točak za štelovanje paralakse, shodno različitim vremenskim uslovima. Poenta je da dobro upoznamo svoju optiku u različitim temperaturnim uslovima.

Par primera korekcije pomeranja paralakse

Nažalost postoji samo jedan način pravilnog postupka obeležavanja, a to je da se obeležavanje uradi u različitim godišnjim dobima i delovima dana za raspone udaljenosti od 5 m uz višestruke provere. Bitno je da puška bude u hladu barem 30 min pre početka merenja.

Kalibracija točka za podešavanje paralakse za različite temperature

Nakon većeg broja testiranja uvidećemo kako se optika ponaša u različitim temperaturnim uslovima. Pomeranje paralakse može biti upravo proporcijalano sa porastom/smanjenjem temperature, a može se dogoditi da se uopšte ne primeti pa da onda odjednom počne. Ako već poznajemo svoju optiku tada znamo i kako da kompenzujemo te promene da bi dobili tačna čitanja udaljenosti.

Izolacija optike je sama po sebi uzaludna jer ona štiti samo od direktne izloženosti suncu, a hlađenje vodom i nije tako dobra ideja :-) Dve stvari su korisne: praćenje temperature okoline montiranjem termometra tik uz optiku (vidi sliku ispod), odnosno držanje puške, a time i optičkog nišana, svo vreme u hladu. Samo pucanje traje od 2 do 3 minuta tako da se optika ne može previše zagrejati, a nakon pucanja poželjno je da se vrati u hlad.

Šta uraditi da se izbegne pomeranje paralakse?

 

6. Pojašnjenje balistike

6.1. Zašto kalibar 4.5 mm?

Od trenutka kada dijabola izađe iz cevi, na nju počinje utiecaj gravitacije i ona počinje padati ka zemlji. To je osnova fizike. Mnogi ljudi veruju da 4,5 mm kalibar ima manje zakrivljenu putanju od kalibra 5,5 mm. Ovo je prilično pogrešno pojednostavljenje. Pri 16 Džula izlazne energije, prosečna dijabola u kalibru 5,5 mm ima brzinu od 180 m/s na izlazu iz cevi. Iz razloga što je energija pri izlasku iz cevi direktno povezana s težinom dijabole, a dijabole kalibra 4,5 mm su lakše od dijabola kalibra 5,5 mm, pravilima ograničena energija od 16J omogućava da puška u kalibaru 4,5 mm ima 245 m/s izlazne brzine na ustima cevi. Drugim rečima, kada se radi na granicama dozvoljene energije, puška u kalibru 4,5 mm ima trećinu više brzine nego puška u kalibru 5,5 mm. Sve se svodi na to šta pravila dozvoljavaju. Ako je granica na brzini, ove dve putanje će biti relativno slične jedna drugoj. Ali, za jednaku izlaznu energiju, putanja je nešto manje zakrivljena kod kalibra 4,5 mm:

Slika 1: Manje izražena kriva za let dijabole kalibra 4,5 mm kod iste izlazne energije

Grafikon pokazuje što se događa s dijabolama u oba kalibra kada se ispale iz cevi koja je paralelna sa zemljom. Dijabola kalibra 4,5 mm ima pad manji za 9 incha nego dijabola u kalibru 5,5 mm na daljini od 50 m. To znači da strelac ne mora toliko dodatno da podešava optički nišan. Zaključak je da kalibar 4,5 mm bolje kompenzuje eventualne greške pri proceni udaljenosti.

6.2. Posmatrana putanja sa montiranim optičkim nišanom

Na prethodnom primeru optika nije bila namontirana. Merena tačka pada je bila uzeta od centralne linije cevi puške. Kada se montira optički nišan pogled je nešto podignut iznad cevi puške. To je linija pogleda (LP). Kao što je rečeno ranije, kada se puca iz puške dijabola gubi na brzini istog trenutka kada izađe iz cevi i gravitacija je postepeno vuče ka zemlji. Ako želimo precizno pogoditi u metu, potrebno je da podignemo cev sa svrhom podizanja mesta pogotka (MP). Evo što se događa kada se montira optički nišan. Mi gledamo ravno u metu, ali je optika tako podešena da puška zapravo gleda malo prema gore.

Pogledajmo šta se događa kada se optika montira na pušku kalibra 4,5 mm sa niskim nosačima (centar optike je 38,1mm iznad centralne linije cevi, a nula je na vrhu (zenitu) putanje (20,1m u ovom slučaju):

Slika 2: Linija pogleda se preseca sa putanjom

Dijabola izlazi iz cevi 38,1mm ispod linije pogleda (LP). Dijabola u početku ne ide gore. Tačnije, linija pogleda je usmerena prema dole u smeru pada dijabole i poklopiće se sa putanjom u odabranoj nuli (u konkretnom slučaju na vrhu putanje koja je 20,1m), posle čega dijabola počinje da pada dalje od linije pogleda (LP). Takođe se može reći da je cev usmerena relativno prema gore u odnosu na liniju pogleda. Ako je optički nišan kalibrisan na predhodni primer od 20,1 m i ako odradimo gađanja u mete na udaljenostima od 4,5 m do 50 m, mereći stvarnu udaljenost između mesta nišanjenja i mesta pogotka za svaku udaljenost, dobićemo sledeće vrednosti:

Slika 3: Pad od nule

U Field Targetu, holdover/holdunder (nišanjenje iznad ili ispod) se retko koristi, osim kada se upotebljava končanica s više tačaka nišanjenja (mil-dot). Podešavanjem točkića za podizanje ili spuštanje (elevation turret) na optici, dobija se isti učinak kao da podižemo ili spuštamo cev puške, i samim time, strelac je u mogućnosti da gađa u centar. Mozak i oči instiktivno nišane koristeći centar končanice, pa tako menjanjem položaja optike se omogućava preciznije nišanjenje nego kada pokušavamo držati centar končanice na području negde iznad mete.

Upotrebom istog podešavanja puške/optike kao u predhodnom primeru, kalibrisanom na 20,1 m, mi podešavamo optiku za svaku pojedinačnu udaljenost, brojeći “klikove” izmeđi svakih 4,5 m povećanja. Time dolazimo do sledećeg:

Slika 4: Klikova od nule

Prvo što možemo da primetimo na ovom grafikonu je drugačiji oblik nego kod grafikona na Slici 3. Na tom grafikonu možemo videti pad od 12,7mm u odnosu na nulu na daljinama od 9,1 m i 32 m. Ali, umesto da zadržimo pomeranje od 12,7 mm kada podešavamo elevaciju za 9,1 m daljine, kada je željena daljina 32 m podešavanje je drugačije. Podešavanje elevacije od 9,1m odgovara podešavanju za 41,1 m, dok je “holdover” za 9,1 m jednak onom za 32 m. Zašto je to tako? Zbog “MOA-e”.

6.3. Minute-of-Angle (MOA)

Krug čini 360 stepeni. Stepeni su dalje podeljeni u 60 minutes-of-angle (MOA). Većina optičkih nišana ima podešavanja koja se mere u 1/4 MOA. To znači da se jednim "klikom" optika podešava za jednu četvrtinu, od šezdesetine, jednog stepena.

Ovde ćemo koristiti imperijalne mere radi lakšeg shvatanja. Na 100 jardi, 1 MOA predstavlja razdaljinu od 1.047 inča. Radi pojednostavljenja, u praski se ovo zaokružuje na 1 inč. 1/4 MOA je jednako 1/4 inča pomeranja, ali samo na 100 jardi. Kako idete preko 100 jardi svaki klik predstavlja veću dimenziju od 1/4 inča, iako je to i dalje 1/4 MOA. Kako se daljina smanjuje od 100 jardi, situacija je obrnuta. Svako 1/4 MOA podešavanje postaje još manje od 1/4 inča dužine. Na 10 jardi, svaki klik predstavlja četrdesetinu (0.025) inča (0.635 mm), ali to je i dalje 1/4 MOA.

Slika 5: Zašto je više klikova potrebno na manjoj udaljenosti.

 

6.4. Povećanje visine optičkog nišana

Postoje dva razloga za povećanje visine optike u odnosu na cev puške. Glavni razlog je da bi se vrat oslobodio napora pri sedećem položaju. Drugi razlog je - iskorišćenje efekta dalekometne putanje. Strelac će povećati visinu optike u odnosu na cev primarno zbog prvog razloga, a dodatna prednost je efekat dalekometne putanje. Na Slici 3. se vidi putanja dijabole kalibra 4,5 mm pri 240m/s s optikom na niskim nosačima sa visinom od 38,1mm između centra optike i centra cevi. Na Slici 6 se može videti šta se dešava kada se optika postavi na visoke nosače zajedno s blokom za podizanje, sa visinom optike u odnosu na cev od 63,5mm:

Slika 6.: Putanja sa povećanom visinom optike na 63,5mm

Kada se optika ovako montira na pušku, LP će se preplesti sa putanjom dijabole kasnije nego kada je na niskim nosačima, a to znači da će vrh (zenit) prikazane putanje biti na 24,6 m umesto na 20,1 m (u predhodnom slučaju). Pad iz kalibrisane “nule” na 50 m se smanjuje sa 106,6 mm na 73,6 mm. Ipak, kada nacrtamo potrebne “klikove” za novu putanju dobijamo sledeće:

“Klikovi” iz kalibrisane nule ka 50 m se redukuju sa 31 “klika” na 21 “klik”. Sve se to menja kada posmatramo odnos iz kalibrisane nule ka 8 m. Za nosač optike visine 38,1 mm kompletno "brojanje" se postiže sa samo malo više od pola okreta točkića odnosno turreta. Kod nosača čija je visina 63,5mm udaljenost od 27 m do 50 m (podizanje tačke nišanjenja) se postiže s trećinom kruga na točkiću. Od 11,8 m ka 7,3 m treba dodatnih dve trećine kruga, što ukupno daje ceo krug (60 ”klikova”, ili 15 MOA).

Time dolazimo do zaključka da osim udobnijeg korišćenja optike nema neke značajne koristi od podizanja optike. Ali nema ni štete. Jedino što je bitno je da to znamo i da smo zadovoljni s odabranom putanjom.

Postoji opšti mit da što je nosač viši da je i greška zbog nakrvljenja puške veća, što nije tačno. Hitac iz nakrivljene puške će pogoditi dužinom luka i raspored pogodaka dijabola zavisi jedino od ugla nakrivljenja i pada dijabole na zadatoj udaljenosti (Sl.1. u poglavlju 6.1.). Detaljan članak o ovom pitanju sa svim rezultatima i fizičkim dokazima se može pročitati ovdje::
http://www.szottesfold.co.uk/2012/03/high-scope-and-canting-end-of-ancient.html Postoje neki izuzeci kod određenih metoda nišanjenja (pogledajte spomenuti link), ali to se ne koristi kod FT gađanja.

Visina optike nema nikakve veze s tim. Zašto? Dokazano je na testovima, a takođe se može dokazati i teoretski – jednostavno zamislimo pušku na kojoj je montirano više optika, jedna iznd druge. Svaka optika je kalibrisana na istu udaljenost i svaka linija pogleda optike gleda u istu tačku gde će dijabola pogoditi. Ako nakrivimo pušku za neki ugao, može se gledati kroz bilo koju optiku, najnižu ili najvišu, sve gledaju u istu tačku, puška ispod optika će takođe biti u istom položaju, odnosno greška zbog nakrivljenja će biti ista. Pogoci iz nakrivljene puške nalaze se na ivici kruga i veličina pomeranja zavisi od pada dijabole ( d ) i ugla nakrivljenja (a). Nije bitno na kojoj visini je montiran optički nišan, već uvek treba paziti da se izbegne nakrivljenje same puške.

Visina optike ne utiče na grešku zbog nakrivljenja

7. Kompenzacija putanje "holdoverom"

7.1. Šta je "holdover"?

Holding-over je metoda kompenzacije tačke nišanjenja gde, pored ustanovljene kalibrisane nule, nije potrebno dalje podešavanje na “turret”-ima kod promene udaljenosti meta. Umesto toga, sva podešavanja se obavljaju nišanjenjem iznad ili ispod. To se obavlja na par načina. Strelac može direktno nišaniti iznad pomoću određene vrednosti, npr: držanje centra končanice u ravni sa vrhom željene mete, što zahteva od strelca da ima dobar osećaj za prostor i da zna kako male vrednosti kao što je 25,4 mm (1 inch) imaju uticaj na zonu pogotka na udaljenoj meti.

Druga metoda je varijanta predhodne. Umesto da namerno pomera centar končanice negde iznad mete, strelac postavlja neki drugi deo končanice na metu. Centar končanice će i dalje biti negde drugo umesto na željenom mestu pogotka, ali će oko biti fokusirano na bitan deo mete. To je obično olakšano pomoću “Mil-dot”, odn. višelinijskih končanica.

7.2. Vrste končanica

Standardna duplex končanica, koja odlično obavlja svoju funkciju kod lovačkih pušaka, dolazi u pitanje kada je precizna kompenzacija putanje u pitanju. Tu na scenu dolaze končanice s više tačaka nišanjenja. “Mil-dot” končanica ima, uz tanku končanicu, i nekoliko tačaka razmaknutih u pravilnim udaljenostima po tankoj končanici. Pomoću tih tačaka moguće je precizno odrediti gde će dijabola pogoditi, što nije moguće kod standardnih duplex končanica.

Končanice sa više tačaka nišanjenja imaju dodatne korisne funkcije. Umesto tačaka na vertikalnoj končanici, postoji ne jedna, nego nekoliko horizontalnih linija (tzv. Stadia). Jedna od ovih linija se koristi za osnovno kalibrisanje, dok se linije ispod koriste za udaljenosti dole od kalibrisane nule, a linije iznad se koriste za zenit putanje.

Duplex končanica

'Mil-dot' končanica

Multi-line končanica


7.3. Kalibracjia prilikom upotrebe "holdovera"

Prvo što se mora uzeti u obzir je koja udaljenost će se koristiti kao referentna kalibrisana nula, tj. koja udaljenost se uzima za sam centar končanice. Posle toga, jedino je stvar pucanja i “nuliranja” skale od 7 m od 50 m podešavanjem svog nišana za svaku udaljenost čime se omogućava da se unapred zna koji deo končanice treba postaviti na metu za određenu udaljenost. Kada koristimo “holdover” nije toliko važno da se optički nišan optički centrira kao kada “klikujemo”, ali je svakako korisno. Umesto da centriramo na npr. 9,1 m to se uradi u odnosu na primarno kalibrisanu nulu, pošto se optika neće pomerati (na točkićima) osim kod novog kalibrisanja.

Na sledećoj slici vidimo primer koji pokazuje kako se tačke kod “Mil-dot” končanice mogu iskoristiti da daju tačke nišanjenja između 7 m i 50m. Ovo nije egzaktan primer i dat je samo kao ilustracija principa zato što je raspored tačaka pogotka po končanici u potpunosti zavisan od povećanja optike. Iz ovog razloga strelac upotrebljava “holdover”/više tačaka nišanjenja trudeći se da odabere jedno povećanje pre pucanja i da se drži tog povećanja svo vreme:

Tipična "mil-dot" holdover šema